Slovenka nije mogla zaustaviti suze, nakon što je beograđanin pronašao njen novčanik i napisao joj pismo

Za neke on će biti podjednako nipodaštavan onog trenutka kad ga vide u kontejneru, a za mene će biti gradski vitez od mnogo lijepih riječi”, napisao je u statusu Denis iz Beograda, čija je rodica bila pokradena na autobuskoj stanici u Beogradu.

Nakon višednevne pretrage i izgubljene svake moguće nade na njenu adresu je stiglo pismo i svi dokumenti koje je izgubila. Čovjek koji joj je poslao pismo po imenu Raše Jovanović je beskućnik koji godinama veoma teško živi i preživljava sakupljajući sekundarne sirovine po gradu.

Pismo u cjelosti možete pročitati na FB prifilu Denisa Ovčarevića:

Denis je danima bio bez teksta i nije mogao vjerovati da postoje poštenjaci kao Raša. Za većinu ljudi Raša je beskućnik, “stoka”, “pjandura” a za njega je raša Vitez bez plašta, bez bijelog konja, ali vitez časnog srca.

Pismo:

“Zamolio bih sve moje prijatelje da procitaju pismo sa slika, koga zanima naravno. Ukratko, moja rodjaka iz Slovenije bila je pokradena na autobuskoj stanici u Beogradu, nakon visednevne potrage doslo je i ovo pismo sa svim dokumentima. Za neke on ce biti podjednako nipodastavan onog trenutka kad ga vide u kontejneru, a za mene ce biti gradski vitez od mnogo lepih reci. Daleko od toga da medju tim ljudima koji “zive” od sekundarnih sirvovina nema jos po koji Rasa Jovanovic, a vama skrecem paznju da pre nego sto vam jezik bude brzi od pameti te vas ego nahranite omalozavanjem materijalno nestabilnih ljudi, zapitajte se da li gledate u “stoku” ili “pijanduru” ili gledate u viteza bes plasta, bez belog konja, ali viteza od casnog srca.

Editovana verzija posta u kojoj sam prekucao pismo ne baš do detalja.

POŠTOVANA MADAM HREN

Nekada sam govorio slovenački ali sam ga prilično zaboravio pa Vam zato pišem na srpskom ali latinicom da biste lakše čitali, pretpostavljam da solidno govorite sprskohrvatski, a sudeći po imenu Nadica možda i potičete iz istočnih krajeva.

Ja sam Jovanović Raša vaša generacije 63g iz okoline Beograda i svako postepeno sakupljam sekundarne sirovine u centru Beograda(aluminijum, konzerve, limenke) folije, sitne plasične flaše i njihove čepove zatvarače to prodajem, od toga se izdržavam u poslednje tri godine pošto sam tada izgubio posao u mom gradu. Firmi koja je bankrotirala a meni je ostalo još 2 godine do penzije, te moram sve to premostiti, znate kako se u u Srbiji teško zapošljavaju veterani. Uzalud mi je akademsko obrazovanje, i tako idući niz ulicu u sredu kasno uveče od kontejnera do kontejnera vadeći konzerve i ostalo, u jednom direktno preko puta glavne žel. stanice na vrhu nadjem rasuta dokumenta, preko nekih novina, još neuprljana, pogledam pažljivije i vidim da su u pitanju lični papiri od jedne gospodje koja je verovatno pokradena od dzeparoša beogradskih i onda bačena, ne budem lenj saberem sve pažljivo što se moglo naći, sakupim u vrećicu, pravac kući da na miru pogledam, pronadjem kakvu adresu ili tel. broj i svakako pokušam da uručim vlasniku.

Držim da je to ljudski i gradski gest pogotovo kada sam video da je strani državljanin i koliko mu dokumenta i sve te karte znače. I sam sam pre četiri godine u autobusu lokalnom izgubio novčanik sa svim dokumentima i znam koliko je to mučna situacija. Mislio sam prvo da Vam pošaljem preporučeno poštom na kuću u Kočevje ali nisam siguran koliko ostajete u Srbiji da mi pade na pamet da bi najefikasnije bilo da da Vam pokušam dostaviti preko slovenačke ambasade u Beogradu koja će vas lakše, brže naći.

Posebno sam draga Nado sentimentalan prema Sloveniji i pogotovo prema Kočevju jer sam tačno pre 40g služio vojsku u Ljubljani na Bežigradu. Često tu nas oficiri vodili na vežbe, manevre i logorovanje južno od Ljubljane, (neka mesta) gde smo na straži videli i prave medvede. Za tih godinu dana naučio sam i slovenački zbog dekleta i punca (devojaka) iz Ljubljane, kasnije draga Nada bio sam mlad fant(momak) oduševljen lepotama Slovenije pa sam po završetku roka (JLA) ostao još jednu nedelju da na miru uživam od Bleda pa do Maribora, zato mi je još draže da mogu biti dzentlmen prema jednoj slovenačkoj dami i istovremeno stid da vas je neki moj sugradjanin (lopov) tako drsko pokrao! Ubedjen sam da ćete brzo dobiti moju pošiljku i poruku da sledeći put pazite na svoj novčanik, želim Vam blistave penzionerske dane. Lepo bi bilo da me informišete da li ste dobili poštu.” Jovanović Raša

Slike preuzete sa profila Denis Ovcarevic.

Poručujemo vam da nikada ne sudite ljudima po njihovom izgledu i ponašanju, nikada ne znate koja je pozadina te priče. Raša treba da bude uzor svim ljudimo ovog svijeta, prenosi pozitivmedia!

Facebook Comments