“NISU DOŠLI I SAD VESNE NEMA” Na UMRLICI supruge optužio lekare Hitne pomoći za njenu smrt

“Supruzi nije bilo dobro, nije mogla ni da ustane. Pozvao sam Hitnu pomoć koja je odbila da dođe. Kad sam je posle par sati, na kraju sam odvezao u bolnicu, moja Vesna je preminula, samo je pala…” priča za “Blic” Veroljub Simović iz Vranja, koji za smrt svoje nevenčane supruge krivi neažurnost lekara lokalnog zdravstvenog centra.

Fotografija umrlice Vesne Zdravković-Simović (54) šokirala je građane širom Srbije, a Vranjance ostavila u neverici. Na njoj se, sem poslednjeg pozdrava ožalošćenih članova porodice, navodi i sledeće: “Zbog neblagovremene intervencije i nesavesnog rada dežurne ekipe hitne pomoći grada Vranja, izgubismo nama dragu Vesnu suprugu, majku, sestru i tetku u svojoj 54-oj godini života i ostaviše nas da tugujemo za njom, a kao utehu da se večno sećamo njenog dragog i vedrog lika”.

Vesna Zdravković – Simović preminula je u hitnoj pomoći u Vranju

Veroljub, vojno lice u penziji, objašnjava da je do prerane smrti njegove životne saputnice i majke ćerke Anđelije (17), došlo u utorak, nakon što ju je on odvezao u ambulatnu hitne službe. Međutim, stvar je počela da se komplikuje nekoliko sati ranije.

– Nije se osećala dobro tog dana, zacrvenela se, glava joj je bila otečena, podočnjaci podbuli… Otišli smo oko 16 sati na odeljenje medicine rada i internista joj je uradio EKG pregled, za koji je rekao da je dobro prošao. Doktorka joj je dala neki lek na licu mesta, nisam siguran koji tačno, a na njen zdravstveni list je dopisala lekove koje je Vesna ubuduće trebalo da pije uz svoju redovnu terapiju i pustila je kući. Moja supruga je imala problema sa aritmijom i povišenim pritiskom, ali se dugo bavila rukometom i lekari su joj govorili da uprkos tome “ima srce da živi 100 godina”. Trebalo je samo u četvrtak da se javi svom lekaru i podigne te nove lekove. Oko 17 časova smo došli kući i tada joj se stanje pogoršalo – dodaje Veroljub.

Prema njegovim rečima, Vesnu je pogodila teška mučnina i od konstantnog povraćanja uopšte nije mogla da ustane.

– Dali smo joj “klometol” zbog mučnine želuca, ali nije pomoglo, samo je sedela i povraćala. Kako ustane, tako želudac opet proradi, na kraju više nije imala ni šta da povrati i osećala je bolove u gornjem predelu stomaka. Ja sam oko 17.30 pozvao Hitnu pomoć i objasnio im suprugino stanje. Postavili su mi pitanje zašto je ne dovezem do ambulatne, odgovorio sam im “da mogu da to uradim, sigurno i bih”, ali Vesna jednostavno nije mogla da makne. Napomenuo sam da smo već tog dana odradili EKG pregled, na šta mi je žena s druge strane telefona rekla “Ako ste već bili tamo onda je to to, oni su viša instanca od nas”, nisam mogao da verujem – priča potreseni suprug preminule.

Štaviše, dodaje, zaposlena u zdravstvenoj ustanovi bila je vrlo neljubazna.

– Dok sam ja s jedne strane razgovarao s njom, Anđelija je počela da plače i dobacivala mi da lekari moraju hitno da dođu. U svoj toj panici doktorka mi je nadmeno rekla “Nemojte da se derete”, pa sam joj objasnio da imam dete u kući koje plače od straha. Da se ne bih dalje raspljavao s njom i počeo da psujem, samo sam joj se zahvalio, prekinuo razgovor i isključio telefon – prepričava Veroljub dramatične trenutke.

Malo kasnije činilo se da je situacija krenula nabolje. Vesna je stala na noge.

– Negde oko 20 sati stanje joj se blago poboljšalo i uspela je da ustane, obuče se, pa smo kolima krenuli ka domu zdravlja. Kad smo stigli, rekao sam im da sam već razgovarao sa jednom od zaposlenih, ali su mi oni objasnili da lekari hitne službe menjaju smene od 19 časova i da se to zbilo u periodu kad je radila prethodna ekipa. Bilo kako bilo, čim smo Vesnu krenuli da spuštamo na krevet, ona je pala i od tada se nije podigla. Odmah je pritrčalo nekoliko njih, krenuli su da joj daju elektro šokove i ostalo, pola sata su se borili za njen život. U 20.50 doktor je došao da mi izjavi saučešće. Uzrok smrti bio je infarkt – kaže on.

Od tog trenutka, kaže, ne prestaje da ga proganja misao da je život njegove drage mogao biti spasen da je lekarska ekipa došla na njegov poziv.

– Stalno mislim “Da su došli tada, kad sam ih zvao, možda bi joj pružili prvu pomoć, možda bi preživela”… Opet, s druge strane, možda ni doktorka kod koje smo bili ranije tog dana nije odradila posao najbolje, možda je trebalo odmah uraditi još neke analize, ne znam. Ipak, ponašanje te žene u Hitnoj pomoći mi je najgore od svega. Jedina moja pretpostavka u tom slučaju jeste da su ti ljudi čekali da im se završi smena i da nisu hteli da intervenišu da im se ne bi produžilo radno vreme tog dana, za koje nisu naknadno plaćeni. Čast izuzecima, ali ljudi u našem zdravstvu su danas takvi kakvi su, laici. Svi koji vrede i koji su stručni, odlaze iz zemlje – žali se Veroljub.

I tome kako će dalje postupati, suprug preminule Vesne konsultovaće se sa advokatom. Nakon toga će odlučiti da li će tužiti lekare za nesavesno lečenje.

– Sačekaću da se malo smirimo i onda ću se videti sa advokatom u vezi sa pokretanjem procesa protiv odgovornih zdravstvenih radnika. Ovde čoveka osuđuju kad zgazi kuče, a za ovakve slučajeve nema sluha. Još će ispasti na kraju da sam ja ubio ubio svoju suprugu, jer je nisam odmah odvezao u zdravstveni centar. Od žrtve će napraviti ubicu – rezignirano govori Veroljub.

Umesto da se veselimo zbog ćerkinog punoletstva sad smo u suzama

– Anđelija će u aprilu napuniti 18 godina. Već smo krenuli da se pripremamo za njeno punoletstvo, da zakazujemo lokal za proslavu i sad umesto da se veselimo zajedno, mi plačemo. Tešimo se, nekako izdržavamo, ona kao da nije još svesna da se to dogodilo. Ja imam ugrađena četiri bajpasa, pa verovatno ne želi da me dodatno opterećuje, ali vidim koliko joj je teško – uz uzdah zaključuje naš sagovornik.

(Blic.rs)

Comments

comments